Biografija

Milorad Čavić je rođen 31. maja 1984. godine u SAD-u, u gradu Anhajmu, u saveznoj državi Kaliforniji. Diplomirao je političku ekonomiju na univerzitetu Berkli 2007. godine u svojoj 23. godini. Član je plivačkog kluba “Partizan”. Ljubitelj je ekipnih sportova: odbojke, vaterpola, košarke i fudbala, a kada je u Beogradu navija na utakmicama košarkaša Partizana u "Pioniru". Već u juniorskoj konkurenciji najavio je velike rezultate kada je postao dvostruki prvak Evrope u toj starosnoj kategoriji.

Od 12. decembra 2003. godine do 26. marta 2004. godine bio je nosilac svetskog rekorda (50.02 s) na 100 metara delfin u malim bazenima. Taj rekord je postavio na Evropskom prvenstvu u Dablinu, i on se još uvek vodi kao evropski rekord. Na takmičenju u Dablinu je osvojio i srebrnu medalju u trci 50 m slobodnim stilom.

U martu 2006. godine zbog zdravstvenih problema bio je na ivici da sasvim odustane od profesionalnog plivanja, ali se vratio i uspeo da na evropskom prvenstvu u Helsinkiju iste godine odbrani titulu prvaka Evrope u trci 100 m delfin stilom, kao i drugo mesto u disciplini 50 m slobodno.

Na sledećem Evropskom prvenstvu u Debrecinu, decembra 2007. godine, odbranio je titulu prvaka Evrope takođe u disciplini 100 m delfin, sa vremenom 50.53 sekunde, na istom takmičenju osvojio je zlato u discipilini 50 metara delfin, rezultatom 22.89 s.

Na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu marta 2008. godine oborio je evropski rekord u disciplini 50 m delfin stilom, sa rezultatom 23.11 sekundi, to je ujedno i drugi najbolji svetski rezultat svih vremena. Zlato iz Ajndhovena mu je bilo treće uzastopno zlato na 50 m delfin sa evropskih prvenstava.

Poslednji Miloradov uspeh zabeležen je u Rijeci 2008. godine, zlatna medalja na 100m sa vremenom 49,19 sekundi i time je postavio novi evropski rekord i srebrna medalja na 50m u malim bazenima sa vremenom 22,36 sekundi

Posle kvalifikacione trke na 100 m delfin na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, kada je oborio olimpijski rekord, na korak se približio olimpijskom zlatu. Međutim, na kraju je ipak završio kao drugoplasirani, iza Majkla Felpsa, o čijoj se pobedi dosta sporilo.

Pošto mu je jedan od omiljenih filmova “Without limits” lako je verovati u njegove mogućnosti, kojima je teško odrediti granice.